Ginekologija je medicinska nega koja se bavi reproduktivnim sistemom žena i devojčica. Ginekologija se bavi njihovim očuvanjem zdravlja, kao i lečenjem zdravstvenih stanja i bolesti koje se odnose na reproduktivni sistem. Akušer-ginekolog je lekar koji je specijalizovan za zdravstvenu zaštitu žena.
FAQ
Pitanja i odgovori
Ovde ćete naći odgovore na najčešća pitanja.
Prema istraživanjima prva poseta ginekologu treba da bude između 13 i 15 godina. Prva poseta može da varira od samo razgovora između vas i vašeg lekara do obavljanja određenih testova ili pregleda. Sve informacije koje delite sa vašim lekarom su poverljive.
Papa test (poznat i kao Pap test) je test za rak grlića materice. To je jedan od najvažnijih ginekoloških testova koje žena treba da ima redovno da bi bila zdrava. U sobi za pregled, lekar nežno briše mali uzorak ćelija sa pacijentovog grlića materice (otvor materice). Uzorak se zatim šalje u laboratoriju da se testira na bilo kakve abnormalne ćelije. Abnormalne ćelije ne znače da pacijent ima rak grlića materice, ali mogu biti potrebni dodatni testovi.
Sve žene starosti 21–29 godina treba da urade Papa test svake 3 godine. Žene od 30 do 65 godina treba da urade PAP test i HPV test svakih pet godina ili samo PAP test svake tri godine. Ženama starijim od 65 godina nije potreban PAP skrining.
Trebalo bi da zakažete svoj termin između menstrualnih perioda. Molimo vas da nemate vaginalni seks, tuširanje ili umetanje bilo čega u vaginu 24 sata pre pregleda kako biste izbegli iritaciju vaginalnog tkiva i povećali šansu za netačne rezultate PAP testa. Prilikom vašeg pregleda, vaš lekar će vas pitati o vašoj istoriji seksualnog zdravlja i svim problemima ili zabrinutostima koje imate u vezi sa vašim reproduktivnim zdravljem. Nikakva pitanja ili teme nisu zabranjena i slobodno razgovarajte sa svojim lekarom i medicinskim timom.
Krvarenje nakon odnosa nekada je prvi znak predmalignih promena na grliću. Često se radi i o seksualno prenosivim infekcijama, pre svega hlamidiji. Beličast sekret nije za veliku brigu, a tamna boja mokraće moguća je ukoliko niste pili dovoljno vode.
Pored ginekološkog i 4D/3D/2D ultrazvučnog pregleda, već u toku prve kontrole neophodno je izmeriti telesnu težinu i krvni pritisak, kao i meriti ga pri svakoj sledećoj mesečnoj kontroli. Posle osmog meseca trudnoće neophodno je jedanput nedeljno meriti krvni pritisak. Visoke vrednosti krvnog pritiska zahtevaju lečenje, jer mogu ugroziti i majku i plod. Svaka žena bi pre trudnoće trebalo da uradi PAP test ukoliko nije urađen u poslednjih godinu dana da bi se na vreme uočile eventualne patološke promene na ćelijama grlića. Ukoliko se otkriju patološke promene na ćelijama grlića, a došlo je do trudnoće, neophodni su češći kolposkopski pregledi i pregledi PAP testa, a lečenje se najčešće obavlja posle porođaja, ali u nekim slučajevima i u toku trudnoće.
Malo faktora može uticati na pojavu menopauze. Kasno nastala menarha najčešće je udružena sa ranom menopauzom. Ukoliko je kod majke menopauza nastala rano, kćerka može očekivati da se menopauza i kod nje javi ranije. Pušenje može izazvati raniju menopauzu. Žensko dete se rađa sa određenim brojem folikula koji se ne može uvećati već se polako troši. Na početku puberteta ima oko 500 000 raspoloživih folikula. Od puberteta do menopauze oko 500 folikula ovulira. Uz jedan folikul koji će mesečno ovulirati još 1000 folikula započinje razvoj ali ga bezuspešno završava atrezijom. Zato se kod žena koje imaju više porođaja ili cikluse duže od 33 dana očekuje kasnija menopauza. Više puta ponavljane stimulacije ovulacije kod lečenja steriliteta mogu dovesti do preranog trošenja raspoloživih folikula, a time i do prevremene menopauze.